Према предвиђањима, велике али ипак “коначне” резерве угља ће потрајати неких 200 година дуже од резерви нафте и природног гаса , али то не значи да се владе и произвођачи енергије могу потпуно ослонити и окренути угљу као енергенту . Резерве угља су значајне у појединим регионима света, али је цена коју друштво плаћа за њихово претварање у енергију поприлично неодржива. Рудари више нису једини који су изложени ризику. Свако на Земљиној кугли је, у већој или мањој мери, изложен разарајућем дејству нуспродуката који штетно делују на околину и здравље људи . Загађење ваздуха, киселе кише и сумпор диоксид представљају само део проблема. Од десет најзагађенијих градова света, 9 се налазе у Кини и један у Индији - свих десет користе угаљ као примарни извор енергије. Научници који се баве атмосферским
појавама , посебно променама у озонском омотачу, регистровали су велике облаке прашине [настале од честица и сумпора] широм Азије па све до Западне обале Америке.
Резерве
Два велика појаса налазишта каменог угља опасују Земљу. Једно је на северној полулопти и полази од северноамеричког континента, преко средњег дела Европе и бившег СССР-а до Кине. Други појас полази од јужног Бразила, преко јужне Африке до источне Аустралије. Припадају му и налазишта у Индији. Највеће светске резерве мрког угља и лигнита налазе се између 35. и 70. степена географске ширине на Северној и Јужној полулопти. Светске резерве каменог и мрког угља износе око 510 милијарди тона. Највеће резерве налазе се у САД, Русији, Казахстану, Аустралији, Кини и Индији (око 73% светских резерви). Светске резерве лигнита износе око 470 милијарди тона, а највеће резерве се налазе у САД, Немачкој, Русији, Аустралији, Кини (око 80% светских резерви лигнита).
РЕЗЕРВЕ УГЉА ПО КОНТИНЕНТИМА
Постоје разни подаци о енергетској вредности угља. Према БП једна тона еквивалентне нафте у енергетском погледу вреди око 1.5 тона каменог и мрког угља, или око 3 тоне лигнита.
Производња и потрошња угља у Србији
Производња угља за термолектране и остале потрошаче одвија се у ЕПС-у у четири јавна предузећа: ЈП Рударски басен "Колубара", ЈП Површински копови "Костолац", ЈП Површински копови "Косово" и ЈП за подземну експлоатацију угља. Од произведених количина угља у 2001. години 90% је утрошено на производњу електричне енергије, а од овог угља у ТЕ је произведено 67.5% укупне производње електричне енергије у ЕПС-у. Преостали део произведеног угља је пласиран на тржиште за потребе индустрије и широке потрошње као комадни угаљ (6%) и за производњу сушеног угља (4%). Од укупно произведених количина угља (подземне експлоатације) у 2000. години за производњу електричне енергије је испоручено 19%, док је за потребе индустрије и широке потрошње испоручено 81% произведеног угља.