Резерве угља у Србији
Нискокалорични угаљ - лигнит чини око 92% резерви примарне енергије у Србији, те око 99% укупних резерви угља. Његова је употребна вредност због великог садржаја влаге и пепела, као и мале топлотне моћи углавном ограничена на производњу ел. енергије. Повољна околност у односу на већину лигнита у околним земљама је, поред погодних услова експлоатације и низак садржај сумпора. Резерве лигнита, тј. 90% резерви угља сконцентрисана су у 4 велика басена (Косовски, Метохијски, Колубарски и Костолачки) са веома повољним условима за развој површинске експлоатације. Косовски је базен по резервама, по погодностима за развој површинске експлатације, те ниским спец. улагањима и трошковима производње један од највећих у овом делу Европе (низак однос јаловине и угља, велика просечна дебљина угљеног слоја и низак садржај сумпора). Укупне (експлоатационе) резерве Косовско-Метохијског басена процењују се на око 13 милијарди тона, Колубарског 2, а Костолачког око милијарду тона (око 12% резерви лигнита у Европи). Расположиве резерве мрко-лигнитског су око 650 милиона тона, а мрког и каменог још мање, те не омогућују значајнију производњу у дугорочном периоду.