Екологија и заштита животне средине 2016/2017 Предмет за ФА | Page 95

Екологија и састав

Угаљ је, као и сви фосилни извори енергије, највећим делом сачињен од угљеника (С) и водоника (Н). Унутар угљеника заробљене су и неке нечистоће, као на пример сумпор и жива. Кад угаљ сагорева, те нечистоће отпуштају се у атмосферу. Сагоревање угља има за резултат неколико различитих емисија гасова, честица, и отровних материја које врло негативно утичу на животну средину. Пет основних нуспроизвода који се емитују приликом процеса сагореваја угља, а врло значајних по изразито лошем утицају на животну средину, привлаче посебну пажњу са аспекта екологије :

- сумпор диоксид (SО2)

- оксиди азота (NOx)

- емисије честица

- угљен диоксид (CО2)

Највећим делом угаљ је сачињен од угљеника и водоника, сумпора и живе има мање. Свака од ових појединачних емисија [последица сагоревања угља], има утицај и на укупну животну средину, и разлог је настајања појединих негативних феномена у доменима људског здравља, природне околине, елеменетарних животних услова на Земљи [климатске промене, промене у саставу атмосфере, у саставу тла ,

геолошком распореду и сл.] .

Најкарактеристичнији примери релације између емисија [насталих сагоревањем угља] и негативних ефеката које имају [са аспекта очувања здравља и животне средине] се могу преставити и овако :

Емисија сумпор диоксида [SО2] се доводи у јасну везу са феноменом киселих киша , и повећаном појавом болести респираторних органа. Емисија оксида азота [NOx] се

сматра учесником и покретачем процеса формирања киселих киша као и фотохемијског смога, а најпогубније дејство се везује за уништавање озонског омотача Земљине кугле. Емисија честица је такође веома значајан фактор који утиче у стварању киселих киша, а везује се и за учесталу [појачану] појаву респираторних обољења. Емисија угљен диоксида [CО2] је већ дуго у центру великих студија, истраживања и расправа везаних за глобалне климатске промене. Емисија живе се уско везује за неуролошке поремећаје, као и поремећаје у развоју, како људске, тако и животињске популације. Концентрација живе у ваздуху је углавном врло ниска, па тиме и не изазива већу пажњу. Међутим , када жива доспе у воду, или директно, или путем ваздуха [падавине] , долази до трансформације у метил живе , високотоксичне хемикалије која се потом акумулира у рибама, животињама, па и људима, кроз ланац исхране.