УГАЉ
Настанак и подела:
Угаљ представља измењене остатке праисторијске вегетације, првобитно акумулиране у мочварама и тресетиштима. Акумулације муља и осталих седимената, у спрези са померањима Земљине коре [тектонским поремећајима] су закопавале ове слојеве све дубље, врло често и на велике дубине. Упоредо са потискивањем у дубину, тај материјал је био изложен дејству повишених температура и притисака, што је, временом, довело до измене вегетационог материјала.
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПОДАЦИ ЗА ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ УГЉА
Данас се угаљ већином налази испод слоја стена и блата па његова експлоатација у првом реду зависи од геолошких услова. У основи разликујемо јамску (подземну) и површинску експлоатацију.
Када се слојеви угља налазе на већим дубинама, потребно је изградити подземне ровове ради приступа налазиштима, па се овај начин дефинише као јамска експлоатација. Потребна су значајна средства за отварање рудника, за инфраструктуру, за припремне радове је потребно утрошити и по неколико година. Просечно трајање експлоатације је 30-40 година,за налазиште пречника од отприлике 10-так километара, уз важан услов какав је трајно одржавање производње [обзиром да дужи прекид може довести до урушавања материјала у рударским окнима, и оштећења уређаја].
Површинска експлоатација се примењује за слојеве угља близу површине, јер је економичније да се одстрани слој хумуса и стена и да се тако дође до угља, него градити читав систем подземних ходника и окна. Карактеристика површинске експлоатације која је значајна и често се наводи је однос јаловине [коју треба одстранити] и количине угља који се може произвести [ у САД, тај однос је најчешће 40 : 1 ].
Угаљ има највећу примену у производњи челика и електричне енергије. Угаљ даје око 24 % укупне примарне енергије у свету (2001 год). са чак 38 % у производњи електричне енергије. Око 64 % укупне светске потрошње угља одлази на “генерисање” електричне енергије. Угаљ је гориво које представља “есенцијални” , базични, и врло велики “улаз” у индустрији челика [највише за процесе оксидације у
пећима], па се сматра, према подацима о потрошњи, да учествује са чак 60 % у светској производњи грубог челика.
Од свих фосилних горива угља има највише а има и најдужу историју употребе. Археолози су пронашли доказе који указују да су Римљани у Енглеској користили угаљ у другом и трећем веку. У Северној Америци Индијанци су у 14. веку користили угаљ за кување, грејање и израду керамике. У 18. веку Енглези су открили да се угаљ спаљује чишће и на већој температури од дрвеног угља. Индустријска револуција
била је први прави покретач употребе угља. Јамес Wатт пронашао је мотор на пару, који је омогућио да машине обављају посао који су пре обављали људи или животиње, а користио је угаљ за производњу паре која је покретала мотор. Током 19. века бродови и возовии су били главно средство за транспорт, а користили су пару за погон. У тим парним стројевима користио се угаљ за производњу паре. 1880. године угаљ је први пут употребљен за производњу електричне енергије.