ЈЕФТИЋ ДАНИЛО
Загађивање земљишта
Земљиште је природна творевина састављена од чврсте, течне и гасовите фазе. Представља део литосфере. Налази се смештено између Земљине површине и стена. Подељено је на хоризонталне слојеве који се међусобно разликују по својим физичким, хемијским и биолошким карактеристикама.
Загађивање земљишта настаје током дугогодишњег процеса у коме континуирани и дисконтинуирани процеси формирају различите творевине.
Земљиште је основа пољопривредне производње, а тиме и опстанка људског рода. Представља изванредно значајно природно добро али које се ствара и обнавља веома споро. Да би се формирао слој земљиста дебео 2 до 3 cm, потребно је 200 до 1000 година.
Посебан облик земљишта представљају заштићене површине које су таквим проглашене с циљем да буде заштићена осетљива животна средина, животињски и биљни свет, истакнута посебна лепота тих површина или њихова туристичка корист.
Заштићене површине су од великог значаја јер одржавају биодиверзитет, резервоари су кисеоника, чисте воде …
У тропским земљама постоји око 560 милиона хектара заштићених површина, од тога највише у Африци и Јужној Америци.
Загађивање и деградација земљишта
Земљиште се данас све више загађује јер се због наглог раста популације и убрзаног економског развоја све интензивније искоришћава и то за производњу хране и као извор основних сировина. Истовремено се на земљиште одлаже велики део отпадних материја које настају у многобројним људским активностима. Све ово утиче на нормално функционисање земљишта те долази до његовог загађења и различитих облика оштећења.
Загађивањем земљишта може да дође до његове деградације, деструкције или пак до привременог или трајног потпуног искључења земљишта из функције.
Главну штету земљишту наносе загађење тла и ваздуха, ерозија, салинизација, прекомерна урбанизација и поплаве, а за његову заштиту не постоји заједничка стратегија света, иако ти проблеми сваког дана попримају све веће размере, и непосредно прете уништењу живота на Земљи.
У Италији је, на пример, 45 процената обале избетонирано, за Шпанију нарочит проблем представља исушивање тла, а када су у питању земље источне Европе на њиховим територијама изражена је ерозија тла, 35 процената земљишта Пољске је претерано кисело, а у 40 процената литванског земљишта забележена је висока концентрација тешких метала.