Деградација земљишта
Може се јавити у више облика као последица интензивирања различитих људских активности.
Ерозија
Данас у свету ерозија је најраспрострањенији и најтежи облик деградације земљишта. Кретањем по површини земљишта ветар или вода својом кинетичком енергијом покрећу површинске честице земље и померају их са једног места на друго. Некада је ерозија била природан процес у коме је количина однешеног земљишта била једнака количини новоствореног земљишта те је служила за подмлађивање земљишта. У последње време процес ерозије је убрзан због интензивне сече шума, уништавања вегетације, неконтролисане испаше и неадекватне обраде земљишта.
Деценије истраживања су довеле до тога да се развију разне методе спречавања ерозије. Мере заштите укључују: – Одржавање одговарајућег вегетативног покривача – Сађење дрвећа – Некоришћење земљишта за испашу (привремена мера) – грађење брана – грађење парцијалних брана које ће спречити воду да утиче у јаркове.
Основни разлог због кога се губи и смањује пространство обрадивих поврсина је, пре свега ерозија, због које се годишње практично губи 25.000 хектара само на тлу Србије, док у свету се сматра да ерозија годишње поједе више од 50 милиона хектара, а понекада и многоструко више.
Ацидификација
Због прекомерне употребе азотних ђубрива у пољопривреди, исушивања земљишта и аерозагађења овај природни процес у последње време је убрзан. Временом ацидификација доводи до смањења плодности земљишта и промене његовог пуферског капацитета.
Збијање
Најчешће се јавља због погрешне употребе различитих пољопривредних машина у току припреме земљишта за гајење биљака. Земљиште губи порозност, смањује се количина воде и ваздуха у њему, угрожава биодиверзитет, па самим тим и квалитет земљишта.