МИЛОШ ПЕТРОВИЋ
Тајге или бореалне четинарске шуме чине биом који се простире у виду појаса на северној Земљиној полулопти, у хладним (субполарним) климатским условима.
Северно од тајге простиру се шумо-тундре и тундре, док су јужно мешовите шуме, шумо-степе и степе.
Сам назив тајга потиче из алтајских језика, где означава високе (и шумовите) планине.
Бореалне четинарске шуме расту у Евроазији (Скандинавија, северозападна Русија, Сибир, Монголија) и Северној Америци (Канада, Аљаска).
Налик појасу тропских кишних шума, тајге чине циркумполарни појас око Земље, који се налази на око 50 степени северне географске ширине, у области Северног поларног круга.
Области покривене тајгом заузимају милијарду хектара и највећи су шумски комплекс на свету.
У ужем ботаничком смислу, под тајгом се подразумева тамна зимзелена четинарска шума коју изграђују смрче и јеле. У ширем смислу, тајгама припадају и светле листопадне шуме ариша.
У евроазијским тајгама расту сибирски ариш, дауријски ариш, сибирска јела, пљоснатолистна бреза, као и смрче. У мање климатским суровим областима расте и сибирски бор.
У Северној Америци присутне су следеће врсте: источноамерички ариш, балзамаста јела, бела смрча, црна смрча, Банксов бор је такође становник бореалне шуме, али је заступљенији у њеним јужним пределима.
Очувани биоми тајги богати су и животињским врстама. Фауну тајги чине:
-
-
-
-
Источносибирску тајгу насељавају тигрови, док се у канадским тајгама срећу пуме. Реке и језера у тајгама су богати рибом, нарочито лососом.