Због хладноће и мрака бореалне шуме су смрзнуте већи део године и дивљи свет трпи хладноћу, чекајући на интензивне активности током кратког лета. Чак је и лето превише хладно за скоро све животиње хладне крви, као што су водоземци и гмизавци.
Звечарке заиста преживљавају на јужним ободима канадске шуме, али су водоземци неуобичајени на копну и само неколико врста опстаје у често залеђеној води.
Сисари, као мрмоти и медведи, и звечарке, спавају зимски сан или се пасивизирају током најхладнијих месеци. Невероватно је да шумске жабе издрже зиму у речном леду, активирајући се када се лед отопи.
Сисари који не спавају зимски сан често усвајају сасвим други начин живота да би преживели у зимским месецима. На пример, крда ирваса селе се у шуме, враћајући се у тундру само у лето. Мали глодари, као што су мишеви и ровчице, граде у току зиме тунеле у снегу, а лосови преживљавају једући кору. Како бореалне шуме расту споро и на махове, у њима готово да нема животиња у поређењу са другим шумама.
Међутим, многе животиње које живе тамо много су крупније од рођака који живе даље на југу. На пример, лос је највећи јелен на свету, а сибирски тигар је највећа мачка. Ждере су много крупније од већине куна, а канадски гризли је много већи од медведа на југу.
Разлог за ово је што веће животиње, да би преживеле, једу мање хране по јединици тежине од мањих. Ово се дешава зато што већина животиња има вишу телесну масу у поређењу са својом површином него мања животиња. Зато веће животиње спорије губе топлоту од мањих - баш као што велики чајник с чајем остаје дуже топао од мале шоље - и не морају да сагоревају храну тако брзо.
Научници су запазили да чак и животиње исте врсте, као што су ласице или зечеви, постају крупније ако живе даље на северу.
МИЛОШ ПЕТРОВИЋ