Лишћарске зимзелене шуме
Лишћарске зимзелене шуме се развијају у условима тропске и суптропске климе на свим континентима, изузев Анктартика. Неповољан период године (летњи или сушни) становници ове биоценозе преживљавају захваљујући низу адаптација. У неким областима (Медитеран, Калифорнија) пожари имају важну улогу у нормалном функционисању екосистема.
На Балканском полуострву, лишћарске зимзелене шуме су најбоље представљене илирским шумама на обали Јадранског мора.
Лишћарске листопадне шуме
Лишћарске листопадне шуме се развијају у условима умереноконтиненталне климе. У овом подручју владају умерено топла лета и умерено хладне зиме. Неповољан зимски период са снегом и јаким мразевима различити чланови биоценозе преживљавају на различите начине.
Четинарске зимзелене шуме
Четинарске зимзелене шуме се развијају у полувлажним пределима са тропском и суптропском климом, као и на планинама у умереном топлотном појасу (предели са планинском климом). Главне врсте дрвећа које граде ове шуме су различити борови, смрче, јеле, кедрови и дуглазије.
Четинарске листопадне шуме
Четинарске листопадне шуме су шуме ариша, које су распрострањене у условима бореалне (хладне континенаталне) климе, у оквиру биома тајги.
Значај шума
За опстанак планете Земље велики значај имају шуме. Непосредна и највећа корист шума је производња кисеоника. На иницијативу Генералне скупштине европске конфедерације пољопривреде из 1971. године, у свету се 21. март обележава као Светски дан шума. Ту иницијативу прихватила је Организација уједињених нација за храну и пољопривреду.
Истраживањем је утврђено да једна букова шума може да произведе око 9,6 тона суве материје по хектару за годину дана. Иста та шума произведе око 4 тоне кисеоника по хектару за једну годину.
УРОШ КОСИЋ