Ширење мангрова
Корење дрвенастих биљака мангрова (као што је случај код Rhizophora која има потпорно корење) задржава седименте чије нагомилавање ствара подлогу на којој може да расте и друго дрвеће. На тај начин се шума шири на рачун мора.
Еколошки фактори
Као и у свим другим екосистемима и у мангровама се сви еколошки фактори одликују истовременошћу, тако да су сви кључни за развој вегетације. Међу посебно важне, који највише утичу на облике животних форми сваке врсте која настањује мангрову, истичу се повећана концентрација соли, недостатак кисеоника (условљен великом продуктивношћу) и кретање воде, односно плима и осека. Ови фактори имају утицај и на просторну организацију, односно спратовност, и сам изглед биоценозе мангрове, јер у појединим деловима света доминирају различите врсте, па се тако могу разликовати беле, црне, црвене, као и мангрове палми које се срећу у југоисточној Аустралији
Животне форме
Биљке су прилагођене на повишену концентрацију соли и могу да поднесу периодично потапање током плиме. Велики број биљака су сукуленте, јер у мангровама влада физиолошка суша. Наиме, концентрација соли у морској води и ћелијском соку ових биљака је једнака, па је тако онемогућена размена минерала између ове две средине. Овај проблем биљке превазилазе тако што депонују резерве воде у својим органима. Отпорност на повишену концентрацију соли код различитих врста је различита. Различите врсте различито подносе и потапање у морској води услед плиме, па се тако јавља неколико зона, које су прилично уочљиве у југоисточној Азији.