3
Ограничавање губитка воде
Због ограничене доступности свеже воде у сланом земљишту, земљишту које је под утицајем плиме, мангрове су развиле начин за ограничавање количине воде која се изгуби кроз лишће. Оне могу да ограниче отварање својих стома (пора на површини листа, које размењују угљен-диоксид и водену пару током фотосинтезе). Мангрове такође мењају смер свог лишћа како би се избегло јако поподневно сунце и тако смањило испаравање из лишћа.
Распрострањеност
Због осетљивости на температуре субполарне климе, мангрове су у континенталном делу САД ограничене на обални део полуострва Флорида и изолована подручја на јужној обали залива Луизијане и на југу Тексаса. У Северној Америци мочваре се на Флориди протежу јужно од језера Окичоби и заузимају више од 28.000 km² површине. Јужни део ових мочвара претворен је у национални парк. У тим подручјима вода се излива из језера у Мексички залив. То је део са плитком водом који настањују шаш, рогоз и трава уопште. Трава прилично покрива површину и тек местимично могу да се виде водене површине без њих, а има и дрвећа које као да израња из воде. Уз саму морску обалу је практично непроходан појас мангрове. То су црвене, црне и беле мангрове. Дубљи јарци су целе године под водом.
У југоисточној Азији мангрове се срећу у виду појасева, од којих се сваки одликује специфичном врстом, односно групом врста дрвећа. На те мангрове, које називају још и мангал, обично се надовезују низијске тропске шума у којима се могу срести исте врсте које насељавају мангрове.
У Аустралији, мангрове се појављују око Нове Гвинеје, Сулавесија и на околним острвима. У југоисточној Аустралији се разликују поједине биљне зоне, од којих мангрове чине последњи појас западних, влажних падина окренутих ка Тихом океану. У Аустралији је око 11.500 km² прекривено мангровама и допиру ка крајњем југу ка ували у Викторији (37° 45') и Баркеровој ували у Аделејди. Нови Зеланд има шумовите мангрове на око 38° (слично аустралијском најјужнијем опсегу мангрова): крајња географска дужина на западној обали је лука Раглан (37 ° 48'), на источној обали, лука Охива је крајњи југ где се мангрове налазе (38° 00').
Мангрове се срећу и у Африци, Јужној Америци, где „прерастају“ у тропске кишне шуме, али и на бројним острвима. Веома важна подручја мангрова се налазе у Кенији и Мадагаскару, које се мешају са обалским мадагаскарским сувим листопадним шумама. Нигерија има највећу област покривену мангровама у Африци и она заузима 36.000 km². Велики део тих области је уништен у последњих 50 година услед изливања нафте у мора због хаварије танкера. То је имало лош утицај и на локалну економију, односно риболов.