Настанак језера
Језера могу бити наталожена седиментом па језера постепено постају влажним земљиштем попут мочваре или баре. Између низијских и горских језера постоји важна разлика. Низијска су језера мирна, мање скалната / више седиментна, имају благо нагнуто дно те уопштено садрже више биљног живота. Велике водене биљке (посебно трстика) значајно убрзавају тај процес затварања јер задржавају седимент. Муљевита језера и језера с много биљоједних риба теже полаганом нестајању. "Нестајуће'' језеро (једва приметно на човековој временској скали) типично има водену ивицу са екстензивним биљним покривачима. Они постају ново станиште за остале биљке (попут маха тресетара када су услови у реду) и животиње од којих су многе врло ретке. Постепено се језеро затвара па може настати млади тресет који ствара бару. У низијским речним долинама (где река може стварати меандре), присуство тресета се објашњава затварањем бивших мртваја. У врло касним стадијумима сукцесије расте више стабала коначно претварајући влажно земљиште у шуму.
Нека језера могу нестати у одређеном делу године. Таква језера се називају интермитентним језерима и типична су за кршки терен. Изврстан пример таквих језера је језеро Церкница у Словенији.
Порекло природних језера
Многа су језера млада због ерозијских последица који теже одношењу једне од страна базена у којему се језеро налази. Постоје бројни природни процеси који обликују језера. Недавно тектонско издизање планинског ланца може створити депресије зделастог облика које могу да акумулирају воду и створити језера. Напредовање и повлачење глечера може гребањем направити депресије у површини где ће се онда акумулирају језера. Таква језера уобичајена су у Скандинавији, Сибиру и Канади.
Језера такође могу настати клизањем земљишта или глацијалним препрекама. Пример потоњег појавио се током задњег леденог доба у држави Вашингтон када је настало огромно језеро иза глацијалног тока. Када се лед повукао, последица је била огромна поплава која је створила споменик Суви слапови у језерима Сун у држави Вашингтон.
Слана језера могу настати где нема природног отицања или где вода брзо испарава па површинско отицање нивоа подземне воде има виши од нормалног садржаја соли. Примери сланих језера укључују Велико слано језеро, Каспијско језеро и Мртво море.