Биом језера
Језеро је водом испуњена природна депресија на копну, која нема непосредне везе с морем. Већина језера су слатководна и смештена су на северној полулопти на вишим ширинама. Вештачка су језера акумулациони базени хидроцентрала, рибњаци и др. Делови мора одељени од копна пешчаним прудовима нису језера. Велика језера понекад се називају "унутрашњим морима" (Каспијско и Црно море) а мала се мора понекад називају језерима.
Термин језеро такође се користи за описивање природних обележја попут језера Еире које је већину времена суво али се напуни током сезонских услова обилних киша. Многа су језера вештачка па се стварају за хидроелектрично снабдевање струјом, рекреацију (пливање, даскање на ветру, ...), снабдевање водом, итд.
Финска је позната као Земља хиљаду језера, а Миннесота као Земља десет хиљада језера. Велика језера Северне Америке пореклом су из леденог доба. Преко 60% светских језера налази се у Канади претежно зато јер земљом доминира неуланчани систем отицања.
По постанку језера се деле на: тектонска у тектонским депресијама (Мртво море, источноафричка језера, Бајкалско; Охридско и др.); вулканска у кратерима вулкана (Трасимено у Италији); глацијална (ледничка) у депресијама заграћеним моренама (Ладога, Оњега, Лаго Мађоре, Лаго ди Комо, Бледско језеро и др.); кршка у кршу (Плитвичка језера) и реликтна језера, која су преостала од некадашњих већих језера или мора и мртви речни рукавци. Језера су важна за привреду и саобраћај (Језера у Северној Америци, Каспијско језеро); добијају се соли (Мртво море); нека су богата рибом, служе за снабдевање водом (Вранско језеро на Цресу) и регулисање водостаја на рекама.
Каспијско језеро
ФИЛИП ШКУНДРИЋ