Мала потковичаста језера названа мртваје могу настати у речним долинама као последица меандрирања, тј. вијугања. Реке које споро теку стварају завојит облик па се спољна страна завоја откида много брже од унутрашње стране. Као последица тога настаје потковичасти завој па река сече кроз узан врат. Та рупа сада обликује главни пролаз за реку, а крајеви завоја постају запушени муљем.
Језеро Восток је језеро на Антарктику које се налази под ледом и вероватно је највеће на свету. Притисак који ствара лед и унутрашњи хемијски састав значи да се језеро може пробушити што би резултирало пукотином и прскањем.
Нека језера попут Бајкалског и језера Тангањике вулканског су порекла и леже на геолошким раседну линијама. Кратерско језеро у Орегону налази се унутар калдере угашеног вулкана.
Вештачка језера
Резервоар (француски: reservoir) је вештачко језеро створено потапањем подручја иза бране. Нека од највећих светских језера чине резервоари. Вештачка језера такође могу бити намерно направљена ископавањем или потапањем отворених рудника.
За градњу брана геодети морају пронаћи речне долине које су дубоке и уске; бочне стране долине тада могу имати улогу природних зидова. Најбоље место за градњу бране мора се одредити. Ако је потребно, људи и / или историјска налазишта морају бити премештена, нпр. Храмови Абу Симбел који су пресељени пре градње Асуанске бране која је створила Насерово језеро.
Језеро Волта у западној Африци покрива око 8,500 км². Језеро Мид највеће је северноамеричко вештачко језеро које је створено Хуверовом браном, а грађено је од 1931. до 1935. године под председником Френклином Д. Рузвелтом. Лока је највеће северноевропска вештачко језеро величине 417 км2 .