НУКЛЕАРНА ЕНЕРГИЈА
Готово две милијарде људи широм света нема приступ електричној енергији и тај ће се проблем погоршавати растом популације. Глобално ослањање на фосилна горива и велике хидроелектране остаће тренд бар до 2020. године, али то неће бити довољно за задовољавање растућих потреба човечанства. Као једно од могућих решења тог проблема издваја се нуклеарна енергија. У задње три деценије нуклеарна енергија има значајну улогу у производњи електричне енергије. Тренутно помоћу нуклеарне енергије генеришемо око 16% укупно произведене електричне енергије у свету. Јаки пробој нуклеарне енергије може се захвалити њеној чистоћи и незнатном испуштању стакленичних гасова. Добро конструисане нуклеарне електране показале су се поузданима, сигурнима, економски прихватљивим и еколошки доброћудним. До сад се у свету накупило више од 9000 реактора, па се скупило и потребно искуство у искоришћавању нуклеарне енергије.
Утицај на околину и отпремање радиоактивног отпада
Као и сви процеси производње енергије из необновљивих извора и нуклеарне електране производе отпад. Код њих је то радиоактивни отпад и врућа вода. Будући да нуклеарне електране не производе угљен-диоксид (СО2), њиховом употребом се не повећава ефект стаклене баште. Радиоактивни отпад дели се на две основне категорије: ниско-радиоактивни и високо-радиоактивни отпад. Већина нуклеарног отпада је ниско радиоактивни отпад. То су: обично смеће, алати, заштитна одела и остало. Тај се отпад контаминирао са малом нивоом радиоактивног праха или честица, а мора се чувати на начин да не дође у контакт са предметима у спољашњој средини.