Смањени лош утицај на околину и напредак у технологији учинили су природни гас преферираним горивом. У протеклих десет година производња природног гаса је стално расла. Према истраживањима у 1999. години је потрошња природног гаса била око 2.4 трилиона метара кубних, што је напредак од 4.1% у односу на 1996. годину. Трендови показују да ће се то стално повећавање производње наставити у долазећим годинама јер се преферирају горива с мање угљеника.
У Кини се потрошња угља у 1999. години смањила, а потрошња природног гаса се повећала за 10.9% од 1998. У азијско-пацифичкој регији потрошња природног гаса порасла је за 6.5%. Са приближно 50% светске популације и растућим економијама које захтевају енергију, та регија има врло велики потенцијал у потрошњи природног гаса. Гледано регионално, Африка има највећи пораст потрошње, са растом од 9.1% у 1999. години. Африка има растући потенцијал не само као тржиште за природни гас, него и као произвођач.
Земљама у развоју биће потребна помоћ у технологији да би повећале потрошњу природног гаса (а тиме смањиле потрошњу нафте и угља). Залихе природног гаса су прилично велике, али нису бесконачне. Русија предњачи у залихама, а следе је државе средњег истока. За сада су земље средњег истока више концентрисане на производњу нафте па је производња гаса код њих мала. То им даје велики потенцијал у будућности, јер кад искористе нафту њихове економије ће се пребацити на производњу природног гаса. Тренутно су највећи произвођачи природног гаса Русија са 584 милијарди m3 и САД са око 548 милијарди m3.
. САД су највећи потрошач са око 620 милијарди m3 следи их Русија са 395 милијарди m3.
Производња природног гаса рапидно расте. Градња гасовода и ЛНГ постројења омогућила је трговање гасом на велике даљине, тако да се сада полако гас престаје спаљивати на нафтним пољима Блиског истока, те се укапљује и продаје источној Азији. Источна се Азија, првенствено Јапан, снабева ЛНГ из југоисточне Азије. Европа се снабдева из Русије и Северне Африке, што гасоводима, а што помоћу ЛНГ технологије ( после отклањања пропана и бутана , и природног бензина , природни гас се углавном састоји од метана , уз мали садржај етана. Ради лакшег транспорта, такав природни гас се претвара у “Liquid Natural Gas” [“ЛНГ”] .
Стање у СЦГ
Максимална производња природног гаса достигнута је 1979. године (1.14 милијарди кубних метара). Од тада има пад да би се данас задржала на реалном нивоу од око 700 милиона кубних метара (данашња потрошња је око 3 млрд m3/год). Опција повећаног удела природног гаса у задовољењу енергетских потреба мора бити стратешко опредељење енергетике. Потрошња природног гаса требало би да оствари најдинамичнију стопу раста, те да задовољи око 20% енергетских потреба земље (до 2020. године). Услов за то је изградња адекватне гасоводне инфраструктуре. У том смислу, у складу са динамиком раста
потрошње, потребно је:
- повећати капацитете за транспорт, транзит и дистрибуцију природног гаса кроз Војводину на 6.1 млрд m3/год. и изградити магистрални гасовод Димитровград-Ниш-Појате капацитета 1.8 млрд m3/год.
- изградити гасоводне структуре у западној, источној и јужној Србији
- испитати оправданост изградње гасовода до Црне Горе за ублажавање ефеката сезонских неравномерности у потрошњи.