Прави проблем код нуклеарних електрана је остатак искоришћеног горива који је високо-радиоактивни отпад и мора се складиштити у специјалним базенима (вода хлади нуклеарно гориво и понаша се као штит од радијације) или у сувим контејнерима. Старије и мање радиоактивно гориво складишти се у сувим складиштима. Тамо се затвара у специјалне бетонске армиране контејнере.
Нуклеарне електране као гориво користе изотоп урана U-235 који је врло погоданза фисију. У природи се може наћи уран са више од 99% U-238 и свега око 0.7% U- 235. Док U-238 апсорбира брзе неутроне, U-235 се у сударима са спорим неутронима распада на врло радиоактивне, фисијске продукте, а при том се ослобађа још брзих неутрона. Успоравањем тих брзих неутрона у сударима с молекулама тешке воде, која се при томе загрева, остварује се ланчана реакција. Ослобођена топлота јесте толико жељена енергија. У нуклеарним реакторима се тај процес догађа све време у строго контролираним условима (изузевши неколико тренутака у Чернобиљу). Атомска бомба резултат је намерно изазване превелике концентрације слободних неутрона који се тада сударају са фисијски осетљивим атомима и на тај начин остварују неконтролисану експлозију енергије. Иако урана у природи има релативно пуно (сто пута више од сребра) изотопа U-235 има мало. Због тога се спроводи поступак обогаћивања урана. У коначној употребљивој фази, нуклеарно гориво биће у форми таблета дугих око два и по центиметра. Једна таква таблета може дати отприлике исту количину енергије као и једна тона угљена. Енергија која се ослобађа сударањем неутрона са ураном користи се за загрејавање воде. Та вода (пара) тада покреће генератор, а након тога треба је расхладити и поново вратити у реактор. За то је потребан сталан и велики проток воде око језгре реактора. На пример нуклеарна електрана Кршко у Словенији користи реку Саву за хлађење. Производња нуклеарне енергије принцип ослобађања нуклеарне енергије. Неконтролирани процес се зове атомска бомба, а контролирани процес је нуклеарни реактор.
Развој нуклеарне енергетике је имао велики раст до средине осамдесетих година. Након катастрофе у Чернобиљу раст се и даље наставио, али нешто смањеним темпом. Француска задовољава 76% својих потреба за ел.енергијом путем нуклеарних електрана.
ПАВЛЕ ЈОЦИЋ