он је суштина сваког човека појединачно, али и оно што повезује све те људе у касаби.
Променом њега променила би се и та суштина. Он мора остати постојан, јер је темељ
свега.
52. Андрићев живот и дело – Ана и Марија Славка
Иво Андрић је рођен 9. октобра или 10. октобра 1892. године у Доцу поред
Травника у тадашњој Аустроугарској од оца Антуна Андрића (1863-1896), школског
послужитеља, и мајке Катарине Андрић (рођена Пејић). Будући велики писац се родио у
Доцу стицајем околности, док му је мајка боравила у гостима код родбине. Андрић је као
двогодишњи дечак остао без оца који је умро од последица туберкулозе. Оставши без
мужа и суочавајући се са беспарицом, Ивина мајка је заједно са сином прешла да живи
код својих родитеља у Вишеград где је млади Андрић провео детињство и завршио
основну школу. Андрић је 1903. године уписао сарајевску Велику гимназију, најстарију
босанско-херцеговачку средњу школу. За гимназијских дана, Андрић почиње да пише
поезију и 1911. године у „Босанској вили“ објављује своју прву песму У сумрак.
Као гимназијалац, Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства,
припадник напредног националистичког покрета Млада Босна и страствени борац за
ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. Добивши стипендију
хрватског културно-просветног друштва „Напредак“, Андрић октобра месеца 1912.
године започиње студије словенске књижевности и историје на Мудрословном
факултету Краљевског свеучилишта у Загребу. Наредне године прелази на Бечки
универзитет али му бечка клима не прија и он, наследно оптерећен осетљивим плућима,
често болује од упала. Обраћа се за помоћ свом гимназијском професору, Тугомиру
Алауповићу, и већ следеће године прелази на Филозофски факултет Јагелонског
универзитета у Кракову. У Кракову је становао код породице чија је ћерка Јелена
Ижиковска могла да буде прототип за Јелену, жену које нема.
Године 1914, на вест о сарајевском атентату и погибији Надвојводе Франца
Фердинанда, Андрић пакује своје студентске кофере, напушта Краков и долази у Сплит.