Аустроугарска и Италија, која је због лондонског уговора од 26. априла 1915. године
приступила силама Антанте.
Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола,
надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип,
Србин из Босне, која је тада била део Аустроугарске. Објава рата Аустроугарске Србији
активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. До краја
августа 1914. већи део Европе се нашао у рату.
Роман: Те године, по обичају, Срби приредише теферич на Мезалину. Свира
музика, врте се јагањци на ражњу, точи пиће, игра коло. Долазе жандарми и прекидају
весеље. У граду кружи вест да је још јутрос у Сарајеву убијен надвојвода Франц
Фердинанд и његова жена. Одмах поче хапшење Срба. Озакоњен је лов на њих. Аустрија
објављује рат Србији. Основан је добровољачки одред састављен од Цигана, који хара
српске куће и имања. Никола се опрашта са Зорком и са Владом Марићем бежи у Србију.
Наилбег Турковић наговара Турке да се прикључе циганском одреду. Старац Алихоџа,
по обичају се противи, подсећајући на стару изреку: "Није вријеме дошло да гинемо, него
да се види ко је какав". На сред пијаце граде се вешала. На њима висе Срби, опет по
логици "ухавти кога можеш кад не можеш кога хоћеш". На мост падају прве гранате
испаљене из српских топова и хаубица. Страдаше коњи и војници, али не и мост.
Међутим, гранате су разрушиле Лотикин хотел и Каменити хан, који је био претворен у
касарну. Тиме објављен рат Србији од стране Аустроугарске а потом то прераста у Први
светски рат.
51. Непромењивост моста – Оливера и Јована К.
Мост је неми сведок свих дешавања у касаби. Он је исти, непромењен, свима
једнако важан. У сећањима свих бео, велелепан. Све се мења, само он опстаје, јер је мост
управо оно што све повезује. То није само мост, он је симбол истрајности, повезивања,