Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 52

Суштина поетике | часопис за књижевност
је у прашини посечених крила. Није веровала ни у бога ни у
комунизам. Своју тајну однела је са собом.
Била је, велим, недеља поста када је јабука олистала
окружена коровом, шибљем и бршљаном који је прекрио
кућу старе вештице. Нико се не сећа да је у опустелом
дворишту покојне старице ичега било осим јесењих ружа и
бунара обраслог ладолежом. Прво су је приметила деца која
су туда пролазила на путу до школе али им нико од
родитеља није поверовао. Дошао је и Божић са пуно снега, а
јабука је била сва у цвету.
Група људи која се враћала из цркве приметила је
необичну појаву за јануар месец. Са врха Црквене улице се
видео готово цео град. Кровови кућа су били прекривени
снегом из чијих оџака је излазио црн дим. Само је јабука као
круна од злата на белом плашту сијала пуна црвених пло-
дова који су се пресијавали на шкртом сунцу као рубини.
Једна жена је прва пришла и убрала плод који је самоуве-
рено загризла.
– Права јабука. Права правцата и то зрела. Слатка као
мед – рекла је пуним устима.
Народ који се у међувремену окупио није могао да
верује својим очима. Црквењак који је застао код окупљене
гомиле прекрстио се и рекао како ту нису чиста посла.
Отрчао је уз клизаву калдрму да обавести свештеника забо-
рављајући да изгледа смешно док трчи забацујући краћу
ногу у страну. Врло брзо се по улицама пронео глас о
јабуци. Цео град се узрујао, долазили су са разних страна да
виде чудо. Жене су се растрчале по кућама испредајући
разне теорије.
52