С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Сутрадан би јучерашњи плодови отпали, а нови би били спремни за бербу. Јабука је свакога јутра рађала. Стабло се почело ширити, а гране су ишле преко улице спуштене до земље под теретом плодова. Само један дан ако би прескочили да је оберу, као што се десило једне среде када је милиција чувала стражу док су стручњаци са пољопривредног факултета узимали узорке, настало би ванредно стање. Јабуке би отпале и откотрљале се низ Црквену улицу све до Главне где би зауставиле саобраћај. Најпре су Цигани, ноћу, односили јабуке у џаковима које су продавали по околним пијацама, а затим су и остали долазили по товар. У почетку су приступали стидљиво са торбама, а касније са дрвеним гајбама, приручним колицима и тракторским приколицама. Нико се није гурао нити свађао. Брање је протицало уз песму. Било је јабука довољно за све.
Ноћу су навраћали и љубавници јер се проширило веровање да ће свако ко се пољуби испод стабла добити сина и ћерку, здраве и румене као јабука. Радници су одржавали радничке спортске игре испод јабуке заједно са хором пензионера који је наступао једном недељно. Деца су имала један дан у недељи обавезну наставу у природи која се одржавала у јабуковом дворишту. Сликари су испод крошње приређивали колективне изложбе сваког првог викенда у месецу. Једино су радници комуналног предузећа били бесни јер их је сваког јутра чекала гомила ђубрета у Црквеној улици. Нису се претерано бунили јер је ту могло да се нађе доста заборављених торби, кишобрана, сатова, јакни и џемпера, а не ретко и по који буђелар.
53