Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 56

Суштина поетике | часопис за књижевност
Никола му је заиста послао своју збирку на мејл. Бранко је са
радозналошћу прионуо на њено читање и утисци су му били
подељени. Изненадио га је лирски субјекат који је
неочекивано искрсао пред њега из стихова. Јесте да није знао
ништа о аутору, али некако га није тако замишљао. Ту је
провиривало нешто много крхкије, осетљивије, него што је
стекао утисак након првог контакта. И у неку руку повређено,
озлојеђено; сујета која тражи оцену а истовремено је се
плаши и зато привидно игнорише. Личност која је из њих
провејавала, била је много занимљивија од самих песама, које
нису одавале неки посебан таленат. Углавном лирика
исповедног карактера, љубавна, социјално-патриотска и
понека рефлексивна. Стихови слободни, али са чудно
застарелим инверзијама понегде, да би ваљда звучало
поетскије. Бранко се мало чудио да неко још увек озбиљно
пише патриотску лирику, ионако та врста поезије никад није
била његова cup of tea. Љубавне песме имале су извесну
топлину, искреност, иако језички и стилски недоречене и
непрецизне, понегде чак и конфузне. Као да је осећање на
моменте превише јако да би стигло израз, стало у њега. Или
се ипак радило само о мањку талента. Бранко се колебао. Био
је на муци. На крају је урадио оно што чини за своје ученике, у
свом коментару обазриво и као узгред осврнуо се на
недостатке, као на нешто