Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност

Суштина поетике | часопис за књижевност − Па ја, знате, радим за једну невладину организацију, и они су одобрили овај мој пројекат, сигурно неће они из министарства да ме финансирају, њих то не занима. Али, нађе се неко ко ће да негује нашу традицију и да подржи оно што је добро. Знам, многи су писали о Његошу и рекло би се да ту нема шта више да се дода, али моја монографија биће најобимније и најсадржајније дело о Његошу до сада, ту ће се на једном месту наћи сабрано све о њему, чак и они детаљи који су скоро непознати или познати само реткима, разјашњења свих контроверзи везаних за њега. Пишем је већ годинама и мислим да сам близу краја. Идем његовим трагом, посећујем места у којима је боравио, истражујем по архивама... − Веома занимљиво... − А пишем и поезију. Намеравам да ускоро издам своју збирку. Можда је чудно што се до сада нисам афирмисао, али, како се каже, никад није касно. Рекосте да сте филолог, па послаћу вам своју збирку на мејл, ако желите да је погледате. Значило би ми ваше мишљење. Имате мејл, претпостављам? − Да, наравно, погледаћу − збуњено је промуцао Бранко и издиктирао странцу своју имејл адресу. Није имао обичај да тако брзо ступа у контакт са људима које први пут види, човек му се учинио као јако брз и непосредан, можда исувише по његовим сопственим мерилима, али није у томе подозревао никакву опасност. Мејл је и иначе давао свим својим ученицима, да би могли да му шаљу своје литерарне креације и ту и тамо нашла би се по која вредна пажње. А откад зна за себе, другови, колеге и познаници који пишу, обраћали би му се са молбом да погледа њихове радове, тако да то за Бранка није било ништа ново, осим што је сада у питању била потпуно непозната особа. Ипак, нешто га је неодољиво привлачило код тог човека, можда оно ирационално у њему самом. Наредних дана, у школи, Бранко је и даље размишљао о свом новом познанику. Пар дана након њиховог сусрета, 55

Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 55