С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
имао склоност да драматизује, нарочито кад би се осетио за нешто ускраћен, као сад.
− Тја, тако је − резигнирано је одговорио непознатом − само бих ја додао и да ко нема у глави, имаће у ногама. Други пут. Лепо сте цитирали речи из Горског вијенца малопре, мудри Игуман Стефан. Читате Његоша?
− Наравно да читам. Ја сам велики поштовалац Његошевог лика и дела. И пре свега проучавалац. У ствари, управо пишем обимну монографију о њему. Дозволите да вам се представим, Никола Радовић, надам се да нисам сувише наметљив.
Бранко је у глави на брзину прочешљао сва имена из студентске литературе која су се бавила Његошем, ово му није било познато.
− Не, нипошто, ја сам Бранко Миленковић, предајем књижевност у једној београдској гимназији. Тачније, српски језик и књижевност, али језиком се програм слабо бави, то јест граматиком. А увек се одушевим кад сретнем љубитеље књижевности, како ја то волим да кажем: духовне сроднике у овом времену ишчашеном из зглоба.
− Да, то сте баш лепо рекли. Све је у ово време наопако, и то занемаривање језика, и духовно блато, и погрешне идеологије и системи вредности којима се људи затупљују. Јесте ли чули да су у мојој Црној Гори Његоша избацили из школске лектире? Недопустиво! Зато што се у његовим делима исувише пропагира српство, што никако не одговара овој владајућој елити и њиховим циљевима. Али, ето, зато постоје људи као ви и ја, часни, који су спремни да се боре за праве вредности и можда ћемо изградити и неки бољи свет, ко зна. Штета што нас нема више таквих, могли бисмо да изведемо духовну револуцију, хаха.
− Сумњам у то, али нека вам буде. А та монографија коју пишете, нисам чуо да је нешто такво у изради, иако се трудим да пратим културна збивања, и овде, и у региону. Ко стоји иза тога?
54