Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 52
Суштина поетике | часопис за књижевност
скоро детињи позив на игру. Let the game begin, тако му је
уосталом гласила свака лозинка на рачунару. Но, испод тога,
као и очите продуховљености којoм су му очи зрачиле,
провејавала је извесна сенка неповерења и опреза. Јер,
Бранко је умео да буде и врло рационалан, некад и превише.
То је увек спутавало његов лет. Борио се да у себи помири два
супротна пола своје сложене природе, но никако да
наступи дуго очекивана хармонија, да спозна у себи бар
наговештај промене која ће његов живот да поведе једном
одређеном и сигурном стазом. А желео је све, све лепо што би
тај живот могао да му пружи. Чинило му се да би хтео и читав
свемир. Али, људи или околности спуштали би га на земљу и
у судару са њима болно би увиђао границе својих могућности,
мада никад није сасвим пристајао да поверује у те лимите.
Упутио се ка градској библиотеци, да врати старе и узме
нове књиге. Читање му је било пасија. И гимназија у којој је
радио имала је библиотеку, и то прилично добро снабдевену,
али, по навици из студентских дана, није престајао да одлази
ни у градску. Тамо се осећао анонимније и стога слободније.
Размишљао је о својим данашњим речима, о Леандру из
Павићевог романа. Патио је од те бољке да му је тешко да
раздвоји живот од књижевности, стално је тражио и налазио
паралеле, нарочито у сопственим доживљајима. Сећао се
својих некадашњих девојака. Иако допадљивог изгледа, није
имао баш много успеха у везама. Девојке би га називале
„филозофом“ и брзо губиле интересовање за њега. И краху
две последње романсе кумовало је баш то „унутрашње“
време. Различите брзине. Једна девојка имала је крајње
релативно схватање времена. Све ће се десити, али једном,
можда, никако не сад, јер никад „није тренутак“. Друга, пак,
била је тако брза да је на свом суманутом путу повремено и
саму себе прескакала. Никад није знала, кад јој започне дан,
како ће се завршити, а да планира наредни није ни
покушавала. „О томе ћу мислити сутра“, говорила би. У
ствари, у један њен дан могла би да стане читава нечија
52