Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 50

Суштина поетике | часопис за књижевност
се шест месеци након њеног нестанка оженио и то поново
богатом наследницом. Нова бароница је скренула пажњу са
скандала који је Луиза изазвала својим наводним бегом са
љубавником. Луиза је врло брзо била заборављена као да
никада није ни постојала.
Постоји легенда да душе оних који су умрли насилном
смрћу остају заробљене у свету живих и не могу да почивају у
миру докле год њихов убица не буде кажњен за свој злочин, а
њихово тело не буде сахрањено на освештаној земљи гробља.
Према легенди, свет живих је препун невидљивих душа оних
који су осуђени да лутају земљом ускраћени за вечни мир.
Десет година након што је Луизино тело бачено у
језеро, барон се враћао кући касно у ноћ. Пут је једним делом
водио веома близу језера. Те ноћи је била густа магла, ноћ у
каквој немирне душе лутају земљом тражећи освету. Кочијаш
се касније клео да је видео необично светло, као да неко држи
свећу, да је видео обрисе духа и да је нешто искочило из
магле и преплашило коње. Кочија се преврнула и упала у
језеро. Неким чудом, кочијаш и друга бароница Конде су се
спасили, док се барон удавио, а тело му никада није
пронађено.
Баронова смрт је била само део онога што је требало
испунити да би Луиза пронашла свој спокој. Њено тело
никада није пронађено и није било сахрањено према
црквеним прописима, те она никада није могла да напусти
свет живих. Остала је заробљена између два света, света
живих и света мртвих, присутна у оба, а није припадала ни
једном. Осуђена је да вечно лута поред језера у ноћима када
би се спустила магла. Њена душа је била заробљена у магли.
Неки кажу да је добила улогу да води грешнике у смрт,
да их кажњева за њихова злодела дављењем у језеру.
Временом је постала дух, који се појављује у магли, Госпа са
језера, чије је име заборављено, и коју не бисте желели да
сретнете у ноћима са маглом ако на савести носите неко
злодело.
50