С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Није ни слутила да барон зна за њену аферу од самог почетка . Била је то само још једна од његових болесних , немилосрдних игри . Желео је да види да ли ће Луиза одолети искушењу , ако доведе младог и згодног мушкарца у њихов дом .
Луиза је била уверена да је била довољно опрезна када је одлучила да коначно побеге из свог затвора . Ноћ је била магловита , испуњена страхом . Дрхтала је док јој је срце лудачки лупало на сваки шум . Предосећала је да нешто није у реду . Чекала је свог љубавника на уговореном месту , али се уместо њега појавио барон . Истог трена када га је угледала , знала је да је барон знао од самог почетка за њену аферу са секретаром и план да побегне . Знала је да ју је пажљиво посматрао током та четири месеца , да га је забављало да је проучава попут неког заморчета у експерименту и да јој се подсмевао . Све је то спознала у једном трену , један поглед је био довољан да открије , све је било исписано на његовом лицу , у начину на који ју је гледао и како јој се подругљиво смејао . Такође је знала и да ће умрети . Била је у праву . Немилосрдно ју је претукао . Њена смрт није била брза , била је спора и веома болна . Док је лежала на земљи , видела је да је посматра како умире и да му то причињава огромно задовољство . Схватила је да је била удата за чудовиште . Њено беживотно тело је бацио у језеро .
Следећег јутра , служавка је пронашла у бароничиној соби поруку да напушта свог мужа и одлази заувек , поруку која је била написана бароничином руком и у чију веродостојност нико није сумњао , чак ни Луизини родитељи . Неколико дана касније , бароновог секретара су напали друмски разбојници , опљачкали и убили . Обавили су посао за који су били плаћени бароновим новцем .
Барон је забранио да спомињу име његове одбегле супруге у његовом присуству , те су у високом друштву брзо заборавили на њу . Нарочито је њихов заборав потпомогла чињеница да је барон тражио поништење брака са Луизом , те
49