Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 35

Суштина поетике | часопис за књижевност
Посматрам ти очи занавек склопљене, усне у полуосмех
развучене и схватам да си мир нашао. Тако спокојно
изгледаш. И сваког момента очекујем да ћеш ме за руку узети,
погледати и питати: „Готов ли је тај факултет, дете?“ Али ти и
даље спаваш. Нећу плакати, рекли су ми да то ниси волео.
Заривам нокте у дланове да зауставим тај поток који прети да
пробије брану. Не обећавам, али само покушавам.
Знаш, боли ме што ти нисам била унука за памћење.
Што сам била крај тебе само пар дана годишње. Боли ме и
што се никада нисмо разумели, туђи једно другоме. Гледају
ме ови људи као да ми место није овде, као да немам права да
те оплачем. Као да је странац у твојој кући. Као лопов који се
спрема туђе да узме. Нисам! Ја сам само хтела речи мудрости
и праведности од тебе да чујем. Да ме као женско чедо
подучиш свему што си кроз живот прошао, да ми причаш о
својим данима среће и туге. Да те памтим по причама твојим,
не по сликама на зиду. Нећу да ми сећања на тебе буду
обојено твојом одсутношћу и гурањем мене из твог живота.
Боле ме и данас та твоја равнодушност на моје руке
пружене ка теби. Гледаш ли ме сад? Чујеш ли тамо моје речи?
Знаш, сигурна сам да овај праг нећу прећи још дуго година.
Можда никада, можда још само једном. Имам још неког
одавде испратити једног дана. Није то моја одлука, знаш и сам
да је живот. Онај на који ме ниси припремио, већ онај који сам
сама спознала. Јака сам на тебе. Сурова, као ти у млађим
данима. Поносна и себична, чиме се дичим превише, али
нисам гене могла бирати. Нећу, заклињем се, нећу дизати
бедеме око срца свог као ти. Пустићу у њега свако живо биће
да ме љубављу испуни. Пренећу другима све што знам, дати
им себе. Учићу на грешкама твојим. Да видиш. Да спознаш
колико си у криву био.
Просто ти било. Путуј с миром. Чекај ме тамо са друге
стране. Скувај нам, као и последњи пут, две црне кафе,
сигурна сам, желећеш да се испричамо.
35