Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 70
Суштина поетике | часопис за књижевност
Као вучица,
Рањена по ко зна који пут
Поносно носиш љубав у очима
И пожуду у зубима,
У грудима пјесму.
Цијепаш урликом ноћ
Као знојни чаршав
Док лептири беспомоћно
Лебде над стомаком.
И тако, из ноћи у ноћ -
Као гладна вучица
Урличеш моје име
С тамне стране мјесеца..
ЗАБОЛИ ЈУТРО
Кад у грудима
Заболи јутро и
Магла покрије стопе
Запјева са гране птица и
Даљина донесе слике
Заглављене у сјећању
На лик једне жене.
Вјетар ко рука дјевојачка
На прозор,тихо, закуца
И заболи у грудима јутро,
Замирише са плакара дуња -
Убрана са неба
Руком моје мајке.
Заболи у грудима јутро…
70