Андрић у Аскиној кожи | Душан Милијић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Андрић у Аскиној кожи | Душан Милијић
( Уметност као најбоље оружје против тоталитаризма)
Две године заредом, 2011. и 2012, имали смо по један јубилеј посвећен Иви Андрићу: најпре је то била шездесетогодишњица добијања Нобелове награде за књижевност, а затим стодвадесетогодишњица пишчевог рођења. Изнова су штампана Андрићева дела, откривана су и нека која су претходно била објављена једино за пишчева живота, неке издавачке куће потрудиле су се да буду оригиналне тако што би приповетке распоредиле „ тематски“, а било је и неких занимљивих експеримената, попут „ реконструкције“ романа за који се сматра да је био давнашња али неостварена Андрићева замисао. Разуме се да ни књижевна критика није пропустила да изнова преиспита Андрићев опус, а најзад се наш нобеловац појавио и као – књижевни лик, најпре у збирци прича Земаљски дугови( Лагуна, Београд, 2012), а потом и као главни јунак романа Каинов ожиљак( Лагуна, Београд 2014) Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића.
У историографском погледу занимљива је студија Ангажовани Андрић 1944 – 1954( Службени гласник, Београд, 2012), где су аутори Ратко Пековић и Слободан Кљакић покушали да прикажу сву културну, књижевну и политичку делатност чувеног писца у десетогодишњем периоду након ослобођења земље. Пада у очи да су се аутори углавном ограничили на представљање архивске грађе, без икакве намере да доносе суд о етичкој страни Андрићевог рада( с обзиром на идеологију у којој је писац био „ ангажован“). Они су, очигледно, то оставили доцнијим проучаваоцима, али су им неизмерно олакшали посао сакупивши и на једном месту објавивши све што би могло бити значајно у вези са Ивом
71