Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 69

Суштина поетике | часопис за књижевност
ЈУТРО
Јутро
мирише на
Женино бијело грло,
На брашно и орахов лист.
Јутро
Маглом што сањиво
бауља са ријеке
Умива прозоре
И у небо упереним димњацима
Изазива црвеног пијетла
Који накостријешен
На дну постеље
Чека да запјева..
Јутро
Хладним рукама
Јежи груди дјевојачке
И хлади вруће бутине
Јутро
Стидљиво доноси пјесму
Откинуту са моје
Угрижене усне...
КАО ВУЧИЦА
Као вучица
Рањена, љубави гладна и
Од чопора остављена
Дозиваш ме урликом
Са тамне стране мјесеца.
Плашиш мале ноћне птице
Уснуле на мом јастуку,
Отресаш са грана презреле смокве,
И газиш уснуле шкољке у пијеску
На заборављеној обали.
69