Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 80
Суштина поетике | часопис за књижевност
Но оне које имају више лукавства
Да буду горде.
(Виљем Шекспир, Ромео и Јулија, II, 2)
Јулија ненамерно кокетира, показује све чиме је
обдарена, даје све попут детета и препушта се љубави као
жена. (Аврил: 2013) Она у смрт одлази као искусна жена која
је сама у својој несрећи коју прихвата одлучно и храбро.
(Костић: 1994)
Мотив љубави је средиште драме, и не само драме, већ
постаје средиште Ромеовог и Јулијиног живота. Ова трагедија
описује први искрен љубавни занос двоје младих љубавника
којима се, наизглед, живот смеши. Еротски мотив се
манифестује на различите начине: скаредни, хумористично-
цинични, књишко-извештачени. Сви ови начини потврђују
однос Ромеа и Јулије као савршеног склада духовног и
телесног. Након глорификовања идеалног вида љубави,
настаје трагична тишина. Ромео и Јулија су усамљени
прогнаници у свом свету и у томе је део њихове несрећне
судбине, због тога и настаје тишина. Ромео је и физички
прогнан, а Јулија је духовно потпуно изолована. Прво је
напушта Ромео, затим је отац одбацује, мајка не жели да има
икакве везе са њом. На крају, она се удаљава од дадиље јер је
схватила да је нико од ближњих не разуме. Схватила је да они
не разумеју њену љубав према Ромеу и да им је битнија њена
удаја за Париса него њена срећа. (Костић: 1994)
Карактеристика ове драме је лирски сјај. Драма обилује
изванредним изливима љубавне поезије, а најважније сцене
су разговори младих љубавника. (Костић: 1994)
Цветан Тодоров каже да је могућност замене личности у
љубави или лака, или тешка, или немогућа. У случају Ромеа и
Јулије, замена је немогућа и то објашњава личну сферу односа
у којој је немогуће заменити особу за коју смо везани и коју
волимо. Љубав се одликује немогућношћу сваке замене. Ову
констатацију потврђује слика мртвих тела Ромеа и Јулије.
Они судоказ да права и дубока љубав не зна за могућност
80