С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
замене . Они су препознали једно у другом различитост од остатка света , њих двоје су од првог сусрета знали да неће моћи једно без другог , да ће их на овом свету само смрт раставити . Али , смрт представља само тренутну раздвојеност јер ће умрети заједно и остварити своју љубав на месту где нема никакве препреке за њу . Волеће без страха да ће неко покушати да их раздвоји и забрани њихову љубав . ( Тодоров : 2003 ) Оно што љубав чини посебном јесте немогућност замене вољене особе . Осећање универзалне љубави Хришћанска традиција велича како агапе . Агапе је Хришћанска љубав и не може се замислити без љубави према Богу . Ромео и Јулија су пример овакве љубави јер је њихова љубав духовна , долази из дубине срца . Они теже духовном спајању , а не физичком . ( Тодоров : 2003 ) Веселин Костић за душу каже : Душа је бесмртна и покреће тело не додирујући ни један његов део . ( Костић : 1994 ; 61 ) Управо ова реченица најбоље описује љубав Ромеа и Јулије .
Љубав долази од Бога и Њему се враћа . Њих двоје су узвратили љубав љубављу . Како би своју љубав учинили нераскидивом , венчавају се у цркви . За сведока имају само Бога и оца Лаврентија који их венчава . Црква нуди уточиште њима и њиховој љубави . Њихова љубав сада постаје вечна и нико је не може уништити јер оно чему је Бог сведок , само Он може уништити . ( Тодоров : 2003 ) Ако пажљиво пратимо развој љубави младих љубавника , уочићемо да она у једном тренутку представља ерос – жудњу , али не телесну жудњу , а у другом представља пхилију – радост због љубави . Тренуци пхилије су ретки , а један од њих је венчање . Ерос се јавља кад су раздвојени , а пхилија почиње њиховим спајањем . ( Тодоров : 2003 )
Кроз драму се уочава спремност на жртву због љубави . Јулија ће пристати на привремену и привидну смрт како се не би удала за Париса . У тренутку када је износе из куће , свадбена поворка постаје погребна . Овај моменат је карактеристичан за народну поезију .
81