Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 88
Суштина поетике | часопис за књижевност
кантама за ђубре! Сетите се само кућа у којима сте становали
и оних плеснивих ходника у којима сте се опраштали. Наши
први пољупци имају укус пепела, накисели воњ трулих
зидова са којих се цеди обојена влага.
И увек је ту оно страшно осећање привремености и
кривице да се чини нешто недолично. Враћају се касно пијани
станари, из отпадака излећу преплашене мачке, кћери
ноћних пролаза, нека будала увек је палила светло или
псовала одозго са степеништа у тами. Сећате ли се те трулежи
и расутих утроба које је исповраћала ноћ? Данас, кад вам је
тридесет и пет година, видите један други свет. Ваша кћи се
љуби на улици у по бела дана, а кроз прозор ваше хотелске
собе сваке вечери видите љубавне нарове како се огрћу
песком и месечином. Обишли сте свет, али више од музеја и
ризница вас су занимали ходници кућа. Видели сте улазе у
зграде Италије, портире у ливрејама и одсеве ружичастог
мермера, видели сте капије Лењинграда са мирисом
Достојевског и париске улазе које чувају консијержи, у
Енглеској су се зелени травњаци попут тепихa пели из поља
уз степеништа — нигде ни трага оним кантама за ђубре на
којима сте први пут упознали љубав, на чијим су клепетавим
поклопцима сви ваши вршњаци добили прве љубавне подукe.
Све наше љубави рођене су тамо, на ђубрету, и све до једне
имају укус отпадака и бojy оних заједничких станова изнад
нас, оних горе завађених станара, малих смрдљивих гнезда у
општем хаосу подозривости. И данас, док сe возите према
мору, утврђујeтe да је та прескупа играчка, то скупоцено морe
стигло прекасно да било шта спере, и да више не осећатe
никакво узбуђење док сe оно појављује иза брда у блеску
својe нарцисоидности. То је дуго очекивани поклон без
радости.
Ви сте она уморна дама која полази на летовање као
што се одлази на издржавање казне. У мислима још увек
окрећете кључеве и затварате браве, гасите светла и плаћате
рачуне, заврћете боце гаса, прецртавате једну по једну ствар
88