ДА СЕ ПОДСЕТИМО | МОМО КАПОР
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ДА СЕ ПОДСЕТИМО | МОМО КАПОР
ПИСМО
Међу наплаћеним рачунима за књиге и позивницама за места на којима сe губе осмеси и време , пронађох и ваше љубичасто писмо . Имате тридесет и пет година и желели бисте да останете непознати . Хоћетe да напишем нешто само за вас ?
Видите , нисте ни приметили како упловљавате у тупо , средовечно доба . Стигло вас је преко ноћи , прешло преко првих златних мостова у вилици и бора на врату . Сазнали сте то оног јутра пред огледалом када сте утврдили да вам је све више времена потребно да повратите своје лице од воска из сна . Све теже да закорачите у нови дан . Да отворите очи и кажете добро јутро уснама изгореним димом и учтивостима . Најрадије бисте спустили шалоне и преспавали лето , баш као што бели медведи преспавају зиму , али , као и сви други с којима се дружите , ви једноставно морате летовати — таква су правила игре у коју сте запали , па сад седитe у колима поред свог мужа на цести што води ка мору . Колико сам вас пута сусрео последњих година ! Лежали сте на терасама хотела или расејано гледали кроз стакла аутомобила у свет који су освајале неке друге девојчице .
Како је све то брзо прошло ! Од оног првог смушеног пољупца у вашој капији до ове уморне даме којој је потребно све више ствари да би била , нећу да кажем срећна макар само задовољна ! Све више резервација , све вишe балкона окренутих мору , осигурања против крадљиваца и пожара , резервних гума , столица на расклапање , помада за негу ваше коже и лосиона за негу косе , више леда у пићу и у срцу , шминке у ташни , све тамнија стакла наочара против сунца ...
Занимљиво је да у земљи у којој смо имали срећу да сe родимо , драга моја пријатељице , љубави започињу обично на
87