Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 179

Суштина поетике | часопис за књижевност
Она тројица оборише очајно главе.
Јесењи ветар страховито хучи планином и носи увело
лишће; по брдима се повила магла, а кроз хладан, влажан
ваздух шуште гавранова крила и разлеже се злослуто
грактање. Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре
журно некуд даље, даље.
Она се тројица згледаше у смртном страху.
— Куда ћемо сад? — процеди један гробним гласом.
— Не знамо!
Београд, 1901. године
179