С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
живи у сваком од нас. Странац се рађа из религиозних и моралних конструкција, па се поставља кроз производ ксенофобије. Он не припада ниједном мјесту, никојем времену, никаквој љубави( Шукало 2002. 9).
Странац нема везе са својима, тако да је потпуно слободан. Али слобода је само још један начин да немаш шта да изгубиш, а то значи усамљеност. Живот са странцем у себи значи да постајемо неко други.
Литература
1. Гвозден, Владимир( 2003). Јован Дучић путописац, Нови Сад: Светови
2. Грубач, Слободан( 2005). О смислу културних модела, у часопису Књижевна историја, XXXVII, бр. 127, стр. 651
3. Шукало, Младен( 2002). Одмрзавање језика, Бања Лука: Графид и Београд: Просвета
Пол Сезан – Играчи карата
90