С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
устројен свет, отворен за сваки увид, а тиме и за свако проширење сопствене слике света( Грубач 2005. 651). Различитости могу и да се вештачки наглашавају, али битније је размотрити другачија размишљања, као што је проблем контрастирања култура.
Идентитет и алтеритет
О чему је заправо реч? О контрастирању култура и критичари у претераном изоштравању свести о дијалектици нашег и страног( идентитета и алтеритета) виде потирање просветитељских флоскула о мостовима међу народима, брину о њиховом зближавању или чак братимљењу, забринути да ће мали народи доживети маргинализацију на цивилизацијском плану( Грубач 2005. 651). Још је Рене Велек указао на опасност да се наука претвори у some kind of national psuchology( неку врсту националне психологије) да постане једноставно поређење менталитета подсећајући на превазиђену семиотику света да су северни народи рационални, јужни чулни, западни екстровертирани, а источни интровертирани. Особености треба неговати, а не треба их сузбијати.
Питање чему води упознавање страних култура, доводи до закључка да те стране културе аутора доводе до преиспитивања сопствене. Искуство њихових модела помаже нам да дођемо до нових облика поимања, до преиспитивања наше слике света, у којој уметност није схваћена као пука илустрација или идеолошка надопуна збиље, већ као медијум посебног критичког и стваралачког односа према њој, као размена у којој се задржава и уважава идентитет и једне и друге стране.( Види исто) Други је потребан културном обрасцу као нека врста савести, као одраз у огледалу. То није само једноставно контрастирање јер се модели културе узајамно осветљавају. Аутор путем страности, трагања за странцем у себи покушава да дође до спознања јер странац
89