Земља и жена | Милоје Томић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Земља и жена | Милоје Томић
ВЈЕЧНИ ШАПАТ
У себи, тихо, да не чује нико зовнем те понекад, а ти ћутиш.
Да још научио нисам како се са Вјечнима разговара, као да слутиш.
И баш због тога највише жалим и због тога ми је јако криво.
Што не знам ил ' никако да схватим: да оно што једном у нама се роди заувијек остаје живо!
●
91