Број 39 - Суштина поетике |часопис за књижевност. | Page 73

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ноту а затим је пронаћи на клавијатури . Најлакши за свирање су италијански шлагери , али о томе ћемо неки други пут . Сада је битно …” Ту Немања отреснито одмахну руком , остави телефон поред клавира и погледом који је вирио испод мало дуже косе пресече њену реченицу .
“ Да се разумемо , учитељице . Ја сам овде само из једног разлога , иначе ми никада не би пало на памет да своје најлепше године проведем свирајући Моцарта или оног другог , како се зваше … Бетовена . Моји родитељи желе да им син буде попут деце амбасадора са којима се они друже , да трчкарам по пријемима разних новопечених богаташа како би се они хвалили сином који без грешке свира композиције силних напаћених музичара . Очајнички желе да се уклопе у свет снобова . Тако да , предлажем , седећу овде са вама свакога дана , нећемо ништа учити јер не желим да будем део њихове игре . А уосталом , не волим клавир . Клавир је ствар прошлости .”
Учитељица је све време с пуном пажњом слушала ово неочекивано излагање , ни у једном моменту не помисливши да почне са убеђивањем , са причама како клавир никада не може да изађе из моде и како је лепо да , независно од својих родитеља , макар проба да научи стварање нота . Само је ћутала , а када је Немања поново узео телефон у руке , правивши се да се малопређашњи разговор није ни десио , устала је са столице и изашла из просторије . Није је било свега неколико минута , а онда се вратила са албумом пуним слика њених ученика .
“ Видиш , он је сада познати пијаниста ”, прстом је показивала на малог осмогодишњег дечака које је седео поред истог тог клавира и правио се да затворених очију свира неку озбиљну композицију . “ На тој слици се претвара да изводи Рахмањинова . Сада ми шаље разгледнице и скромне поклоне где год да оде , и ни у једном писму ми се не захваљује на ономе што сам га научила , само спомене како му је било лепо да са мном пије чај и дуго разговара о свему .”
Немања је , сада већ пажљивије , слушао причу уз коју је учитељица повремено уздисала .
73