С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Већ је прошло пет сати а њених гостију није било . Таман када се запитала да ли ће уопште доћи , зачула се дуга звоњава на вратима . Пребацивши шал преко рамена , више из навике него из потребе , љубазно је отворила улазна врата . На прагу је стајао младић од петнаест , шеснаест година , а иза њега су се стајали његови родитељи . “ Новаковићи , драго нам је ”, представио се господин . “ Задовољство је моје ”, узвратила је , показујући руком у правцу собе .
Прво што је запазила јесте да су јако лепо одевени . Младић је носио браон одело , а по изразу његовог лица могла је јасно да уочи незадовољство том одевном комбинацијом . Његов отац , старији господин од неких шездесетак година , био је у тамном сивом оделу са црном краватом , док је мајка носила црвену хаљину са брошем у облику цвета . Пар је гледао или на сат , или се нервозно окретао око себе .
“ Ово је Немања ”, рекла је госпођа . “ За почетак ћете радити са њим сат времена дневно , а касније зависно од његовог напретка .” “ Поштено ”, изустила је учитељица . Младић је безвољно ушао у собу која је мирисала на чај , све време прелазећи кажипрстом преко огромног телефона .
“ Доћи ћемо по њега чим се заврши пријем ”, већ у одласку је довикивала лепо одевена госпођа . “ Немања , сине , пази на часу .”
“ Аха ”, промрмљао је младић , и даље не одвајајући поглед са те чудовишне направе .
“ Изволи , удобно се смести па да лагано кренемо са нашим првим часом . Јеси ли икада покушавао да свираш на клавиру ?”, упитала је . “ Не ”, погнуте главе кратко је рекао младић . “ Добро , почећемо од пар основних ствари . Не би требало да ти буде тешко да савладаш уводну лекцију , личиш ми на паметног младића ”, кроз неуверљив осмех је покушала да започне разговор . “ Видиш , учење нота је као када човек учи да чита . Једино што је важно за свирање клавира јесте прочитати
72