С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
разгледнице, а неретко је и посећивали. Посете су, међутим, трајале кратко. Након њих остајала је сама окружена тим несебичним поклонима од којих јој је срце поскакивало. Нису, ипак, дарови били довољни да њена самоћа нестане, да попуни празнину која је душу пустошила попут рушилачког торнада. Када би после часова остала сама са заостајућим звуком клавира што је ударао у зидове, ређала би крпене лутке које су јој њени ученици слали са свих крајева света. Међу њима су се налазиле и оне из Шпаније, ручно кројене, са дугим плетеницама и ромбоидним хаљинама у свим бојама. Њих је са посебном пажњом узимала у руке и скидала танак вео прашине наталожен преко порцуланско белог лица.
Звоњава телефона која је пробудила једног необично топлог децембарског јутра била је увод у кратку посету једног брачног пара са дететом. Најавили су свој долазак за касно после подне, рекавши да се неће дуго задржати зато што имају заказан пријем код високог државног функционера. Док би сви остали људи покушали да дођу до информације о коме се ради, колико је утицајна та особа, учитељица је након договореног сусрета са новим ђаком и његовим родитељима лагано спустила слушалицу и без много размишљања о том разговору кренула ка кухињи по свеж чај од камилице. Летимице је погледала кроз прозор, изразивши дубоко разочарање призором који је угледала. Нема снега, уздахнула је. Са том мисли у глави провела је највећи део дана. Сетила се оних хладних зима када су руке жуделе за топлином старог шпорета а ниједан капут није био довољно топао да загреје озебло тело. Улице су данима биле непроходне али су биле пуне разигране деце која су на санкама јуришала стазама и сударала се са насмејаним, промрзлим пешацима. Увече би се у шпорету пекао кромпир, грејала ракија и уз приче о томе како се неспретни поштар опет заглавио у снегу са хрпом неиспоручених честитки и писама, пролазили су сати тих најслађих друговања. Са том мисли је зашла у своју четрдесет и другу годину живота, никад не успевши да се ослободи мириса тих вечери и звука пуцкетања буковог дрвета у шпорету.
71