Учитељица клавира | Јелена Цветковић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Учитељица клавира | Јелена Цветковић
“ Довиђења , госпођице учитељице .” “ Довиђења , драга децо ”, узвратила је , “ до следећег сусрета .”
Час није дуго трајао , свега тридесетак минута када се један од ученика пожалио на бол у стомаку и замолио за одлагање учења нове лекције . Посумњала је у његов разлог јер се управо у том тренутку приказивала утакмица о којој су дечаци данима говорили . И за време самог часа више пута су се кришом гледали , прстићима неспретно лупкајући по нежним диркама клавира , све од радости , нервозе и нестрпљења . Када се најсмелији дечачић пожалио на изненадни бол у пределу стомака , за тренутак је застала поред њега , са благим осмехом погледала осталу децу и без намере да осујети невешто скројен план само је главом показала у правцу врата . Осмех јој није напустио лице ни када се дружина после добијеног одобрења и напуштања стана весело растрчала улицама , узвикујући њој непознате усклике праћене навијачким повицима .
“ Деца ”, тихо је кроз осмех прошапутала , склонивши ноте са старог клавира , села на столицу и засвирала своју омиљену композицију од Шопена . Узаном просторијом се проширио звук првог снега , падао на фотографије из младости које су биле поређане по препуним полицама . Затворених очију стварала је предиван звук , ништа није могло да се мери са тим меканим сједињавањем клавирских дирки и прстију . То је била једина врста уживања коју је себи могла да приушти . Раније је маштала о путовањима , нека је чак до детаља испланирала да би се након њиховог осујећења посветила искључиво клавиру и часовима које је држала .
Увек је у њеном стану било доста деце . Подучавала је она и старије , али је највише волела да ради са децом и њиховим неспретним прстићима који су се временом претварали у врсне познаваоце нота и дирки . Многи њени бивши ученици су јој често слали поклоне , остављали цвеће пред вратима , слали
70