С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
међужанровска дела . Тих конкурса нема више од 7-8 у току године , а у најбољем случају их има десет . Главна разлика у односу на претходно наведене могућности је у томе што су резултати свих ових конкурса објављивање само по једне књиге . И то ствари , за неафирмисане писце , чини знатно компликованијим , из неколико разлога .
Најпре , из неког необјашњивог разлога , конкурси на којима се објављује само једна књига , у поређењу са онима где се објављује више књига , буду засути рукописима . На такве конурсе се неретко јави и по сто и више аутора који конкуришу само за једну књигу . Јасно је колико све то умањује њихове шансе за објављивање .
Друга ствар , и најважнија , је питање жирија . Један неискусан учесник конкуса жири посматра као неку тајанствену , мистериозну групу , која о победнику одлучује по неким својим , јасно одређеним и непроменљивим , егзактним критеријумима . Непотребно је и наглашавати да је такво виђење погрешно . Жири чине људи од крви и меса , са свим својим врлинама и манама , и који одлучују по свом личном укусу . Просто , у руке члана жирија може доћи књига песама која је по карактеристикама и квалитету равна најбољим песмама Јована Дучића . Али ако је дотични љубитељ и поштовалац дела Жака Превера или Чарлса Буковског , јасно је да о таквој књизи неће ни секунд размишљати . Штавише , неће је ни прочитати . Отвориће је , видеће да је сваки стих на свом месту , да су строфе сређене под конац , згрозиће се и прећи на следећу , тражећи ону која њему одговара .
Нема сумње да је такав приступ оцењивању дела неправедан . Излишно је говорити да због таквог приступа веома велики број врхунских дела и даље стоји у фиоци . Али , то је дозвољено и против тога се , у оваквом систему , мало шта може . Једноставно , жири је позван да у складу са својим ауторитетом , по свом мишљењу , по свом укусу и по својим осећањима донесе свој суд . А на чему се заснива нечији углед , како се постаје ауторитет у некој области и зашто су
67