С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ауторитети управо ти људи који јесу , да ли су они заслужили да се зову ауторитетима , то је друго питање и делимичан одговор на њега би изискивао опсежну историјско-социолошку студију од неколико хиљада страна .
Стога , учесник конурса мора узети у обзир да жири одлуку доности по свом личном укусу и да само гледа оно што је њему лепо или му није лепо . Зато је неопходно , ако је икако могуће , пре но што се рукопис пошаље на неки конкурс , сазнати ко су чланови жирија . Веома је важно сазнати ко су људи који ће одлучивати о судбини ваше књиге , каква су им интересовања , којем књижевном правцу теже , или шта и како пишу , пошто се у жирију у многим случајевима налазе писци . На основу тога се може сазнати да ли уопште има сврхе слати рукопис на одређени конкурс , јер ако пишете китњасто , са доста архаизама у реченицама , а у жирију се налази Марко Видојковић , шансе за ваш успех су релативно мале .
Нарочити опрез је потребан када се рукописи шаљу на непознате конурсе које организују мала места и који се често организују једном и никад више . У таквим конкурсима крије се тамна и криминална страна књижевности , јер се конкурси могу расписати са циљем да се објави једно , унапред одређено дело , попут расписивања тендера са циљем да се на њему изабере једна одређена фирма . Такви конкурси могу бити смишљени унапред и расписују се само форме ради , а остале учеснике коштају времена , живаца и новца .
Дакле , када се саберу све могућности да обични смртници бесплатно објаве своју прву књигу , резултат износи око двадесетак књига годишње на територији Србије . У тај број спадају и конкурси који дозвољавају учешће афирмисаним ауторима , тако да је број аутора који су до прве књиге дошли не машајући се руком за сопствени џеп , збиља јадан .
И када се све те муке преброде , када се после много потрошеног новца на штампање рукописа и плаћање пошта-
68