С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Један од циљева овог текста јесте да констатује чињенично стање у земљи , а не да обесхрабри младог писца .
Многима прва књига служи као пука библиографска јединица , која се у погодним приликама поносно наводи . Када је негде , најчешће приликом учешћа на неком конкурсу или писању каквог текста за часопис , неопходно навести биобиблиографске податке , прва књига добро послужи да попуни уобичајену празнину на овом другом месту . А није ни нека тајна да они који имају објављену књигу , ма каква она била , на многим конкурсима , често незаслужено , много боље пролазе од оних који немају књигу .
Али за оне озбиљне , који живе за књижевност и који живе књижевност , прва књига представља нешто што је неретко занемарљиво , нешто од не претерано великог значаја , нешто што не доноси новац , славу , успех , признања , али нешто без чега се не може . А то је почетак . Свако ко креће на далек пут , рекао је једном неки паметан човек , креће првим кораком . Свако ко намерава да пише и објављује , креће првом књигом .
Колико је аутору овог текста познато , у Србији постоје три издавачке куће које бесплатно објављују књиге , или би барем тако требало да чине . То су Српска књижевна задруга , Лагуна и Матица српска . Неафирмисани аутор може , без гриже савести да отпише прве две . Критеријуми по којима Лагуна објављује књиге су мање-више познати . Писац мора да је проверен , опробан , да има своју читалачку публику , једном речју , да је финансијски исплатив . То у Лагуни , уосталом , и не крију . У СКЗ-и одлуку о томе шта ће бити објављено а шта не , доноси уређивачки одбор , који се састоји од више чланова , и који , разуме се , у први план ставља своје старе и опробане писце . Пошто већина тих старих писаца пише барем једну књигу годишње , а понекад и више , у буџету СКЗ-а намењеном за објављивање нових дела често не остане средстава ни за старе писце ( хиперпродукција ), тако да о неафирмисаним ауторима не може бити ни говора . Али , ипак треба напоме-
65