С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
вешто смишљеног и још боље издекламованог одговора разаберемо све синониме и плеоназме којима нас заспу када поставимо питање – како објавити прву књигу – дођемо до закључка да, заправо, постоје само два начина: да нам је објави неко други о свом трошку, или да је сами платимо. Пошто код већине младих писаца ове земље друга опција, нажалост, отпадне и без великог размишљања, ваља се позабавити првом.
( А баш жалосно, јер је друга опција из више разлога најбоља могућа, чак ју је и Достојевски у својим писмима препоручивао наводећи њене предности.)
Нећу ризиковати да много погрешим ако кажем да сви теже бесплатном објављивању књиге. Томе има много разлога. Објављивање једне танушне књижице која има од 60 до 100 страна, у тиражу од 300 примерака, кошта у просеку између 500 и 800 евра, у зависности од издавача, негде мало више, негде мало мање. Но, иако се чини да је цена главни разлог због којег писци углавном теже бесплатном објављивању прве књиге, сматрам да ипак није, иако је веома важна. Главни разлог лежи у односу нашег друштва према култури, према књижевности и књизи као резултату књижевности. А тај однос нашег друштва према књиже-вности и књизи је такав, да данас нико кога друштво сматра нормалним, уопште не рачуна да би са првом књигом могао постићи било какав успех. Заправо му тако нешто не пада ни на крај памети. Да ће у 99 од 100 случајева прва књига проћи без икакве, па и најмање пажње јавности, данас се то подразумева само по себи. Пошто је то чињеница коју људи који објављују прву књигу, свесно или несвесно знају, логично је питање, ко би данас, за такве резултате, дао толики, муком стечени, свој или родитељски новац? И одговор је логичан, сам по себи.
Из свега овога следи питање: у чему је, онда, сврха прве књиге? Зашто уопште улагати труд око њеног објављивања?
64