С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Страхом се утваре кoте. Зли дуси походе разум; зломисли царски пир. И све што негвама звечи, пркоси сутрашњем дану – асасин, тат и жбир.
Оком пушкарнице – у сунце нишан. У руци смрт, у срцу дрхтај птице. Свуд муње; само на образу киша, усред огња застор од невидице.
Шапат и плач се Авлијом распрсли. Мучи до вечности заспало племе. Са првим грехом – сви су васкрсли. И пад је лет, кад је падању време.
Откуд? Камо? Стати? Сјати? Ил ' пасти, вазнети? У звекет, јецај, круг ил ' бег? У заборав сићи, одрећи се части...? На крсту, под стегом, носити свој тег?!
Лакше пасти но уз вис узаћи. Застрављеном бежати од звери. Већ у себи човека пронаћи, од земности до звезданих двери.
●
КРУГ
Исток походи запад, лето јесен; јутро се крадом у ноћ преобрази. Светлост хита у мрак – сутон занесен звездама, већ је на сунчаној стази.
60