С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Свако се семе у живот прометне; клица нарасте у хлеб, очњак, крило. Кроз воде, ватре, приче ветрометне – све што ће бити, већ је некад било.
На први поглед, са пруженом руком... све блиста и бледи, трне и тиња. Срном кротко, па силно, слично вуком – из пепела се уздиже буктиња.
За кораком првим и други ће ићи; све што једном крене и стати мора. Куд мисао пође, тамо ће стићи – намери, делу, ушћу од извора.
Занос и пораз – од смеха до плача. Све што се спаја и растанком биће. Кратак је корак од руке до мача. Од кише дуга, кад смркне и свиће.
Кушани, грешни, горди, у кајању; у сјају лепоте или свенућу. Пали у блуд, чедни, свикли каљању; победни, бивши, од циља – беспућу.
Од првог даха стиже нас крајњи час; између – игра живота и смрти. Оков ил ' царски трон; змија, лав ил ' пас; како се кад точак среће заврти.
У почетку би... На крају самом... Прстен и клупко – радост и бреме. Невидљив неко, светлом и тамом, плете и расплиће живот и време.
61