С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПЕСМЕ ИЗ ЗБИРКЕ ЛАКУ НОЋ, ЉИЉАНА Ранка Павловића
ЛАКУ НОЋ, ЉИЉАНА( Причин насред собе)
Оштар бол у крстима и муња која располути небо пуно кише, пуно загонетке и зебње која ће ледом обрати недозрело воће с очевих рукосада. Умотавам тијело хладним покривачем, призивам одсјај загубљеног сунца, док сан бјежи у урлик побјесњеле олује. Кроз ову ноћ пролазе анађели и џелати у чврстом загрљају, Цигани с трубама и таламбасима, акрепи у поворкама, кочијаши без кочија и хитроногих коња, чувари давно покрадених ризница, слијепци с путоказима на плећима. У рачвама старог ораха под прозором цвили прохујали вијек; у собу би, у сјећање, нијем као вјечност што хуји кроз ходнике који никуда не воде. Трљам снене очи, пуцкета трње у њима. Причин ли је, шта ли је насред собе?
●
( Хладна ноћ поодмаклог вијека)
И опет бол. И опет бљесак. И онда – Љиљана насред собе. Гола до бола. Огрни нешто, Љиљана. Хладна је ноћ поодмаклог вијека. Видиш како се најежила мјесечина на брадавицама
55